Tjeri Anri nije zaboravio Juventus. Iako je u Torinu proveo samo kratak deo karijere, nekadašnji francuski reprezentativac sa emocijama govori o crno-belima i priznaje da ga pogađaju teškoće kroz koje klub prolazi.Gostujući u francuskom podkastu Kampo, Anri se osvrnuo na svoju epizodu u Italiji, odbacio ocenu da je ona predstavljala neuspeh i pokazao koliko poštovanja i dalje ima prema Juventusu.
„Boli me da gledam Juventus u ovoj situaciji“
Govoreći o klubu čiji je dres nosio 1999.
godine, Anri je otvoreno opisao svoja osećanja:
„Boli me kada vidim Juventus u situaciji u kojoj se sada nalazi, ali to je izuzetan klub.“
Njegove reči nose posebnu težinu upravo zbog kratkog boravka u Torinu. Anri najveće uspehe nije ostvario u crno-belom dresu, ali je jasno da Juventus za njega nije ostao samo usputna stanica.
Kratka epizoda u Torinu, velika karijera posle nje
Anri je stigao iz Monaka u januaru 1999, nekoliko meseci nakon što je sa Francuskom postao svetski prvak. U Juventusu nije pronašao ulogu koja bi najbolje istakla njegove napadačke kvalitete. Igrao je i kao bočni fudbaler sa velikim obavezama u oba pravca, a već tokom leta preselio se u Arsenal.
Upravo u Londonu izgradio je status jednog od najboljih napadača svoje generacije. Ipak, kasniji uspesi nisu ga naveli da torinsku epizodu posmatra isključivo kroz ono što tada nije uspeo da ostvari.
„Neuspeh u Juventusu? Apsolutno ne!“
Na pitanje da li svoj boravak u crno-belom smatra neuspehom, Anri je odgovorio odlučno:
„Moja epizoda u Juventusu neuspeh? Ne, apsolutno ne! Ni na trenutak to ne bih rekao.“
Objasnio je da i iz zahtevnog perioda fudbaler može da izvuče važne pouke. Za njega su meseci u Italiji predstavljali deo razvoja, a ne iskustvo koje treba izbrisati iz karijere.
Poštovanje koje je ostalo i posle odlaska
Anrijeva priča podseća da odnos prema klubu ne zavisi samo od broja sezona, golova ili osvojenih trofeja. Njegova igračka budućnost bila je vezana za druge sredine, ali poštovanje prema Juventusu očigledno je ostalo. Zato je i poruka o sadašnjim teškoćama crno-belih zvučala lično: kao žal nekadašnjeg igrača koji pamti veličinu kluba čiji je dres nosio.
Izvor: Tuttosport
